Топ-100
Back

ⓘ Хемија




                                               

Хемија

Хемија је природна и експериментална наука. Бави се проучавањем грађе, особина и промена супстанци као и закона по којима се те промене дешавају. Класично се издваја четири поља у хемији, мада постоји далеко већи број уско специјализованих грана хемије и то: општа хемија, неорганска хемија, органска хемија и биохемија. Хемија је једна од елементарних наука, поред математике блиска је и: физици, биологији, фармацији, медицини. У многим пословима као и у свакодневном животу заступљена је хемија. Хемија заузима централно место међу природним наукама. Између осталог, бави се и молекулима, њихо ...

                                               

Неорганска хемија

Неорганска хемија, анорганска хемија или минерална хемија је део хемије који изучава хемијска својства и реакције свих хемијских елемената осим угљеника и њихових једињења као и хемијске процесе који се збивају међу њима. Једињења угљеника изучава органска хемија. Гранична област неорганске према органској хемији су органометална једињења. Док та једињења у органској хемији служе само као помоћна средства или реагенси, неорганска хемија разматра координацијску хемију метала. Историјски, неорганска хемија се бави супстанцама које нису настале као посљедица органског живота, односно као прои ...

                                               

Физичка хемија

Физикална хемија или физичка хемија је настала обједињавањем знања из физике, хемије, термодинамике и квантне механике да би се опажене макроскопске појаве описале на атомском и молекулском нивоу, дакле, физикална хемија се бави везом између микроскопских и макроскопских особина материје. Нпр., величина молекула у течности се може одредити на основу мерења њеног индекса преламања и густине, или на основу топлинског капацитета и површинског напона. Физичка хемија, за разлику од хемијске физике, је предоминантно мада не увек макроскопска или супра-молекуларна наука. Већина принципа на којима ...

                                               

Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду

Факултет за физичку хемију је факултет у Београду. Физичка хемија се на Универзитету у Београду предаје од 1903. године. Знања и дипломе које се стичу на Факултету за физичку хемију омогућавају студентима рад и напредовање у областима физичке хемије и наукама са којима се физичка хемија граничи. Факултет је матичан за физичку хемију и уже области: спектрохемију, електрохемију, нуклеарну и радиохемију, хемијску кинетику, квантну хемију, биофизичку хемију и динамику неравнотежних процеса, физичку хемију материјала и физичку хемију у контроли и заштити животне средине. На факултету се стичу д ...

                                               

Аналитичка хемија

Аналитичка хемија је дисциплина хемије која се бави анализом различитих матерјала са циљем добијања податаке о њиховој структури и хемијском саставу. Аналитичка хемија је студија сепарације, идентификације, и квантификације хемијских компоненти природних или вештачких материјала. Квалитативна анализа производи индикацију о идентитету хемијске врсте у узорку, а квантитативна анализа одређује количину појединих компоненти супстанце. Сепарација компоненти се често врши пре анализе. Аналитички методи се могу расчланити на класичне и инструменталне. Класични методи такође познати као методи мок ...

                                               

Supramolekularna hemija

Supramolekularna hemija je domen hemije koji je izvan samih molekula. Fokus ove oblasti hemije je na hemijskim sistemima formiranim od diskretnog broja molekularni podjedinica ili komponenti. Sile koje su odgovorne za prostornu organizaciju mogu da variraju od slabih do jakih, dokle god je stepen elektronskog sprezanja izmedu molekularnih komponenti mali u odnosu na relevantne energijske parametre komponente. Dok je fokus tradicionalne hemije na kovalentnim vezama, supramolekularna hemija se bavi slabijim i reverzibilnim nekovalentnim interakcijama izmedu molekula. Te sile obuhvataju vodon ...

                                               

Medicinska hemija

Medicinska hemija ili farmaceutska hemija je disciplina na raskršću hemije, farmakologije, i biologije koja obuhvata dizajn, sintezu i razvoj farmaceutiskih lekova. Medicinska hemija se bavi identifikacijom, sintezom i razvojem novih hemijskih entiteta podesnih za terapeutsku upotrebu. Ona takode obuhvata izučavanje postojećih lekova, njihovih bioloških osovina, i njihovih kvantitativnih odnosa strukture i aktivnosti. Jedinjenja koja se koriste kao lekovi su prvenstveno organska jedinjenja, koja mogu da budu mali organski molekuli i biopolimeri. Medutim, i za neorganska jedinjenja i jedinj ...

                                               

Међународна унија за чисту и примењену хемију

Међународна унија за чисту и примењену хемију је међународна, невладина, научна организација која за циљ има напредак хемијских дисциплина. IUPAC је најпризнатији на пољу постављања стандарда у именовању једињења. Идеја о потреби сарадње међу хемичарима света као и усвајања заједничких стандарда релативно је стара. Први у низу оваквих састанака који уједно и представљају претечу оснивању Уније одржан је на иницијативу и у организацији Фридриха Кекулеа 1860. године. Ово ће бити први у низу састанака који ће за производ имати усвајање Женевске номенклатуре 1892. која представља први покушај ...

                                               

Органска хемија

Органска хемија је област хемије која се бави научним истраживањем структуре, својстава, композиције, реакција, и припреме једињења базиранх на угљенику и њихових деривата. Та једињења могу да садрже знатан број других елемента, укључујући водоник, азот, кисеоник, халогене као и фосфор, силицијум, и сумпор. Органска једињења формирају базу свих форми живота на Земљи. Она су структурно веома разноврсна. Опсег примена органских једињења је енорман. Она су било база, или важан конституент, многих производа, неки од којих су пластика, лекови, петрохемикалије, храна, експлозивни материјали, и б ...

                                               

Bioorganska hemija

Bioorganska hemija je naučna disciplina koja kombinuje organsku hemiju i biohemiju. Dok je biohemija usmerena na razumevanje bioloških procesa koristeći hemiju, bioorganska hemija se bavi organisko hemijskim istraživanjima, drugim rečima strukturama, sintezom i kinetikom biološki relevantnih jedinjenja. Pri istraživanju metaloenzima i kofaktora, bioorganska hemija se preklapa sa bioneorganskom hemijom. Biofizička organska hemija je termin koji se koristi za opisivanje intimnih detalja molekulskog prepoznavanja primenom bioorganske hemije. Bioorganska hemija je grana prirodnih nauka koja iz ...

                                               

Општа хемија

Општа хемија представља једну од четири основних гране хемије. Заједно са неорганском хемијом, органском хемијом и биохемијом, општа хемија обухвата целокупну област проучавања хемије. Као таква, општа хемија се изучава као курс у средњошколском образовању или као уводни курс на универзитетском нивоу. Општа хемија има за циљ дати увид у широк спектар различитих концепата из хемије и да се тек отвори могућност даљег проучавања кроз одређеније дисциплине, попут аналитичке или органске хемије. Курс опште хемије углавном обухвата теме стехиометрије, предвиђања производа реакција, термодинамике ...

                                               

Kombinatorna hemija

Kombinatorna hemija se sastoji od hemijskih sintetičkih metoda koji omogućavaju pripremu velikog broja jedinjenja u pojedinačnom procesu. Kolekcije jedinjenja se mogu sastojati od smeša, setova pojedinačnih jedinjenja ili hemijskih struktura formiranih pomoću računarskog softvera. Kombinatorna hemija se može koristiti za sintezu malih molekula i peptida. Strategije koje omogućavaju identifikaciju korisnih jedinjenja u kolekcijama su isto tako deo kombinatorne hemije. Metodi koji se koriste u kombinatornoj hemiji se takode koriste izvan hemije.

                                               

Азеотропне смеше

Азеотропне смеше су смеше које не мењају свој састав при преласку из течног у гасовито агрегатно стање. Назив су добиле од грчких речи које у дословном преводу значе "кључа непромењено", то јест ако се изводи фракциона дестилација, као крајњи резултат добијају се одвојена чиста компонента А и азеотропни раствор. Прво се мислило да су они независна хемијска једињења, док се није доказало да се променом притиска мења и састав смеше. Познати пример је раствор HCl у H2O, који има максималну тачку кључања од 108.58 °C за концентрацију од 20.222% HCl.

                                               

Аутокатализа

Аутокатализа је појава да неки производ који се ствара при некој рекацији убрзава сам процес те реакције.Катализа при којој су сами катализатори производи хемијске реакције. За скуп хемијских реакција може се рећи да су "колективно аутокаталитички" ако један број тих реакција производи катализаторе довољне количине других реакција које цео скуп хемијских реакција самоодрживо даје унос енергије и молекули хране. аутокатализа хемијске реакције прави примери аутокатализне реакције

                                               

Изотопи водоника

Водоник има три изотопа који се могу наћи у природи, понекад означени 1 H, 2 H и 3 H. Прва два су стабилна, док 3 H има време полураспада од 12.32 године. Такође постоје и тежи изотопи, који су сви синтетички и имају време полураспада мање од једне зептосекуне. Од ових 5 H је најстабилнији, а 7 H најнестабилнији. Водоник је једини елемент чији изотопи имају различита имена у уобичајеној употреби данас: 2 H или водоник-2 је деутеријум, а 3 H водоник-3 изотоп је трицијум. За деутеријум и трицијум се понекад користе симболи D и Т. IUPAC прихвата симболе D и Т, али препоручује да се уместо тог ...

                                               

Јан-Телеров ефекат

Јан - Телеров ефекат важан је механизам спонтаног нарушавања симетрије у молекуларним и системима чврстог стања који има далекосежне последице за различита поља и повезан је са варијететом апликација у спектроскопији, стереохемији и кристалној хемији, молекуларној и физици чврстог стања, те науци о материјалима. Ефекат је назван по Херману Артуру Јану и Едварду Телеру, који су први објавили студије о истом око 1937. године.

                                               

Осиромашени уранијум

Осиромашени уранијум је уранијум, који има смањен удео изотопа уранијума-235. Ранији називи, као "Q-метал", "depletalloy" и "D-38", који су се односили на осиромашени уренијум више се не користе.

                                               

Псеудоемулзије

Псеудоемулзије, као и све друге емулзије, састоје се из континуираних и распршених фаза. Емулзије саме по себи су нестабилне, те не настају спонтано. Можемо издвојити 3 врсте нестабилности код емулзија: флокулација, сједињавање и мућкање. Флокулација се јавља када диспергована фаза прелази из суспензије у мале пахуље. Сједињавањем, мале пахуље се спајају, и тиме постају све веће. Псеудоемулзије састоје се од: једне или више водене фазе, која садржи средство за гелирање и једне или више липидне фазе, која садржи барем један фактор конзистенције. Процес припреме емулзија се зове емулговање.

                                               

Температура

Температура је мера загрејаности тела. Температура је физичка особина система која лежи у суштини нашег осећаја за хладно и топло, те се за тело које има вишу температуру каже да је топлије, за тело које има нижу температуру каже да је хладније. Физичка макроскопска дефиниција температуре је да температура физичка величина која одређује ток топлоте између два објекта који се налазе у термалном контакту, односно два објекта која нису изолована за размену топлоте. Температура је једна од основних физичких величина у Међународном систему јединица, која описује топлотно стање и способност тела ...

                                               

Термска ознака

Термска ознака је начин скраћени приказивања укупног орбиталног угаоног момента у више-електронском атому који се користи у квантној механици. Термска ознака се може приказати као симбол типа: Термска ознака даје следеће информације о атому: S представља укупан списки број. 2 S + 1 представља мултиплетност терма и пише се у горњем десном углу. J представља вредност квантног броја укупног угаоног момента атома. L представља укупан азимутални квантни број и у складу са његовом вредношћу, користе се следећа слова:

                                               

Угљеник-14

Угљеник-14 је изотоп угљеника који има масени број 14. Роуз и Џонс су 1984. године детектовали изотоп угљеника-14 у радиоактивном ланцу уранијума-235. Угљеник постоји у природи у виду 3 главна изотопа: Ц-12, Ц-13 и Ц-14 који је нестабилан или радиоактиван. Током нуклеарних тестова током 1940-их, 1950-их и 1960-их година, угљеник-14 је узиман из биљака широм света. Он се и данас налази у биљкама иако у малим количинама. Релативна атомска маса угљеника-14 је 14. 003242 атомских јединица масе. Различити изотопи угљеника се не разликују по својим хемијским својствима.

                                               

Хемијска ерозија

У светској геоморфолошкој терминологији постоји неколико назива за процес и појаву хемијске ерозије. У енглеском језику су то chemical dissolution, chemical weathering, solution erosion rate, chemical erosion. У српском језику у употреби су термини хемијска ерозија, крашка ерозија корозија и крашка денудација. Хемијском распадању нису подложни само кречњаци,па је термин "крашка ерозија "недовољно прецизан и обухватан. Добро је познато да нема стене која се у води не распада. Може се говорити само о минералима који се том процесу мање или више опиру. Агенс хемијског распадања је вода обогаћ ...

                                               

Хемијске једначине

Хемијске једначине приказују у стехиометријским односима реакције различитих хемијских елемената и једињења, тј. хемијски процес. На левој страни једначине су хемијски елементи које улазе у процес, на десној једињења која хемијским процесом настају. Уместо знака једнакости пише се стрелица која означава смер у коме се промена догађа. Пример оксидације натријума: 4Na + O 2 → 2Na 2 O Стехиометријски коефицијенти бројеви испред хемијских формула резултат су закона о одржању масе и закона о одржању наелектрисања. Закон о одржању масе диктира да се количина сваког елемента у хемијској реакцији ...

                                               

Atmosferska hemija

Atmosferska hemija je grana atmosferskih nauka koja proučava hemiju Zemljine atmosfere i atmosfera drugih planeta. Ona predstavlja multidisciplinarni pristup istraživanju te se oslanja na druge nauke poput hemije okoline, fizike, meteorologije, računarskog modeliranja, okeanografije, geologije, vulkanologije i drugih disciplina. Istraživanja u oblasti atmosferske hemije sve više su povezana sa istraživanjima iz drugih područja poput klimatologije. Sastav i hemija Zemljine atmosfere važna je iz nekoliko razloga, prvenstveno zbog medudelovanja izmedu atmosfere i živih bića koja žive na Zemlj ...

                                               

Azimutalni kvantni broj

Azimutalni kvantni broj je kvantni broj atomske orbitale koji odreduje orbitalni ugaoni momenat i opisuje oblik orbitale. Azimutalni kvantni broj je drugi od kvantnih brojeva koji opisuju jedinstveno kvantno stanje elektrona. Takode je poznat kao orbitalni kutni momenat, orbitalni kvantni broj ili drugi kvantni broj i njegova oznaka je ℓ.

                                               

Biofizička hemija

Biofizička hemija je relativno nova grana hemije, koja pokriva širok spektar istraživačkih aktivnosti na biološkim sistemima. Njen fokus je najčešće na objašnjavanju raznih fenomena bioloških sistema na molekulskom nivou, na izučavanju supramolekulske strukture tih sistema. Biofizička hemija koristi mnoštvo tehnika fizičke hemije u istraživanju bioloških sistema. Te tehnike obuhvataju spektroskopske metode poput nuklearne magnetne rezonance NMR i rendgenske strukturne analize. Na primer, Nobelova nagrada je 2009. godine dodeljena za rad baziran na studijama difrakcije X zraka ribozoma.

                                               

Hemijska biologija

Hemijska biologija je naučna disciplina koja delom obuhvata polja hemije, biologije i fizike. Ona se bavi primenom hemijkih tehnika, oruda i analiza, kao i sintetičkih jedinjenja, u izučavanju i manipulaciji bioloških sistema. Hemijska biologija koristi hemijske principe u istraživanju bioloških sistema i razvoju novih funkcija tih sistema. Hemijsko biološka istraživanja često imaju više srodnosti sa citologijom nego sa biohemijom. Biohemija izučava hemiju biomolekula i regulaciju biohemijskih puteva u ćelijama i tkivima, npr. cAMP ili cGMP, dok je fokus hemijske biologije na biološkoj pri ...

                                               

Hemijska struktura

Hemijska struktura obuhvata geometriju molekula, elektronsku strukturu i kristalnu strukturu molekula. Geometrija molekula se odnosi na prostorni aranžman atoma u molekulu i hemijske veze koje spajaju atome. Geometrija molekula može da ide od veoma jednostavne, kao što je kod diatomskog molekula, kiseonika ili azota, do veoma kompleksne, kao kod proteina ili DNK molekula.Geometrija molekula se može grubo prikazati koristeći strukturne formule. Elektronska struktura opisuje okupiranost molekulskih orbitala.

                                               

Hemijsko obrazovanje

Hemijsko obrazovanje je sveobuhvatni termin koji se odnosi na izučavanje nastave i učenja hemije u školama, koledžima i univerzitetima. Teme hemijskog obrazovanja obuhvataju razumevanje načina na koji studenti uče hemiju, kako se hemija treba predavati, i kako se mogu poboljšati rezultati učenja promenom nastavnih metoda i odgovarajuće obuke instruktora hemije, u mnogim oblicima, uključujući klasična predavanja, demonstriranje, i laboratorijske aktivnosti. Postoji konstantna potreba za ažuriranjem umeća nastavnika angažovanih u nastavi hemije, i naučno polje hemijskog obrazovanja govori o ...

                                               

Hidrauličko frakturiranje

Hidrauličko frakturiranje je postupak drobljenja stijene uz pomoć hidrauličke tečnosti pod vrlo visokim pritiskom. Voda je pomiješana sa pijeskom i hemikalijama te se ubrizgava pod visokim pritiskom u bušotinu. To rezultira malim pukotinama obično manje od 1 mm, kroz koje teku prirodni gas, nafta i druge materije uključujući uranovu rudu. Kada se ukloni hidraulički pritisak, mali fragmenti pijeska ili aluminijeva oksida održavaju pukotine otvorenima. Ova tehnika se koristi za vadenje zaostalog gasa, gasa iz škriljca, ili u slojevima ugljena. Prvi eksperimenti hidrauličkoga frakturiranja po ...

                                               

Koordinacioni broj

Koordinacioni broj predstavlja broj atoma, jona ili molekula koje centralni atom ili jon drzi oko sebe u kompleksnom jedinjenju ili u kristalu, to jest broj atoma, jona ili molekula sa kojima je direktno povezan σ-vezom. Na primer, atom metala ima koordinacioni broj 8 u jedinjenjima 3-.

                                               

Kragujevac Journal of Science

Kragujevac Journal of Science излази једном годишње- online у јуну, а штампан најкасније у септембру.

                                     

ⓘ Хемија

  • хемији мада постоји далеко већи број уско специјализованих грана хемије и то: општа хемија неорганска хемија органска хемија и биохемија. Хемија је
  • Неорганска хемија анорганска хемија или минерална хемија је део хемије који изучава хемијска својства и реакције свих хемијских елемената осим угљеника
  • Физикална хемија или физичка хемија је настала обједињавањем знања из физике, хемије термодинамике и квантне механике да би се опажене макроскопске појаве
  • Факултет за физичку хемију је факултет у Београду. Физичка хемија се на Универзитету у Београду предаје од 1903. године. Знања и дипломе које се стичу
  • Аналитичка хемија налази примену у форензици, биоанализи, клиничкој анализи, анализи животне средине, и анализи материјала. Аналитичка хемија је била важна
  • Supramolekularna hemija je domen hemije koji je izvan samih molekula. Fokus ove oblasti hemije je na hemijskim sistemima formiranim od diskretnog broja
  • Medicinska hemija ili farmaceutska hemija je disciplina na raskršću hemije farmakologije, i biologije koja obuhvata dizajn, sintezu i razvoj farmaceutiskih
  • физичка и биофизичка хемија неорганска хемија органска и биомолекуларна хемија полимери аналитичка хемија хемија и околина хемија и здравље људи хемијска
  • Органска хемија је област хемије која се бави научним истраживањем структуре, својстава, композиције, реакција, и припреме путем синтезе или других стредстава
  • hemija je naučna disciplina koja kombinuje organsku hemiju i biohemiju. Dok je biohemija usmerena na razumevanje bioloških procesa koristeći hemiju

Users also searched:

...
...
...