Топ-100
Back

ⓘ Филозофија живота




                                               

Социјална филозофија

Социјална филозофија је грана филозофије која се бави проучавањем социјалних аспеката људског живота. Социјална филозофија обухвата теме као што су: индивидуализам, слободна воља, ауторитет, идеологија, друштвене класе, експлоатација, друштвена моћ, својина, људска права, закон, анархизам и друго. Социјална филозофија настоји да разуме обрасце, промене и тенденције развоја различитих друштава. Пошто је ова област проучавања доста широка, социјална филозофија обухвата више субдисциплина, међу којима су најважније политичка филозофија и филозофија права. Филозофија језика и социјална епистем ...

                                               

Средњовековна филозофија

Средњовековна филозофија је филозофија која се развијала у областима Средоземља, Европе и Блиског истока током средњовековног периода. Овај појам обухвата хришћанску, исламску и јудејску филозофију. Средњовековна филозофија се развила из потребе тумачења објављених верских догми, с једне стране, и под утицајем поновно откривене античке филозофије, с друге. Филозофија се у средњем веку углавном сматрала "слушкињом теологије" лат. ancilla theologiae, а филозофи су махом били теолози и свештеници. Преовлађујуће теме средњовековне филозофије биле су однос вере и разума, предодређења и слободе ...

                                               

Филозофија

Филозофија је наука која се бави општим и темељним проблемима у вези са стварношћу, постојањем, знањем, вредностима, разумом, умом и језиком. Лексикон страних речи и израза дефинише филозофију као "мудрост, научни рад на изграђивању општег погледа на свет и сам тај поглед на свет". Реч филозофија је настала у старогрчком језику у облику φιλοσοφία, а после је пренета у лат. philosophia и у буквалном преводу значи љубав према мудрости. Питагори се приписује да је први употребио речи филозоф и филозофија. Реч је уведена као супротност софистима - мудрацима важним у античкој Грчкој који су про ...

                                               

Egzistencijalizam

Egzistencijalizam je filozofski pravac koji se bavi problemom ljudske egzistencije, odnosno njenim poljuljanim temeljima budući da se javlja nakon Prvog svetskog rata. Temeljna teza egzistencijalista jeste "Egzistencija prethodi esenciji". Osim filozofije problemima egizstencijalizma bavi se i književnost, tako da imamo nekoliko književnih remek-dela koja su podstaknuta egzistencijalističkom filozofijom, kao što je roman argentinskog pisca Ernesta Sabata "O junacima i grobovima". Kao pisci književnih dela su se okušali i sami filozofi egzistencijalizma poput Sartra i Kamija što je rezultov ...

                                               

Смисао живота

Смисао живота или одговор на питање "У чему је смисао живота” односи се на значај живљења или постојања уопште. Многа сродна питања укључују: "Зашто смо овде?”, "Шта је живот?” или "Која је сврха постојања?”. Постоји велики број предложених одговора на ова питања са различитих културних и идеолошких гледишта. Трагање за значајем живота произвело је много филозофских, научних, теолошких и метафизичких спекулација током историје. Различити људи и културе верују различитим стварима за одговор на ово питање. Смисао живота, како га тумачимо, произилази из филозофске и религијске контемплације и ...

                                               

Суштина

Бит, суштина или есенција, основно је својство неког бића или појаве којим се могу објаснити разна посебна и сложена појавна збивања. Бит је оно по чему нешто јесте баш што јесте; природа ствари, односно, оно без чега она не би могла бити оно што јесте. Ствар не може изгубити своју есенцију да притом не престане њена егзистенција. Бит чини постојану природу неке ствари, темељ њене одређености и стални извор битних својстава. У односу на променљива стања неке ствари, бит је оно истинско и збиљско које остаје непроменљиво. За разлику од битисања, чињенице да нешто јесте, бит обележава шта је ...

                                               

Исламска филозофија

Исламска филозофија је филозофија која полази од исламских верских догми, односно од објављених истина вере, као својих претпоставки. Исламска филозофија се понајвише бави човековим односом с Богом, односом вере и ума, питањима слободе воље, предодређења, греха, благодати, спасења и загробног живота. Исламска филозофија је имала велики утицај у хришћанској Европи, где је превод арапских филозофских текстова на латински "довео до трансформације готово свих филозофских дисциплина у средњовековном латинском свету”, с тим што се посебно снажан утицај муслиманских филозофа осетио у природној фи ...

                                               

Биће

Биће је филозофски појам који означава оно што јесте. Све стварно и ништа нестварно спада у домен бића. Појам бића понекад означава и индивидуално постојање. Промишљање бића има средишње место у западној филозофији од Парменида до Хајдегера. Наука о бићу се назива онтологија. Битак грч. to einai, лат. esse – "бити" је најапстрактнији филозофски појам који не означава никакво појединачно или одређено биће, већ присуство бића у целини. Битак је унутрашњи принцип бића, оно по чему јесте све што јесте. Битак је извор односно темељ бића. Уколико се за битак сматра нека материја Талес је сматрао ...

                                               

Природна филозофија

Природна филозофија или филозофија природе представља филозофско истраживање природе и физичког универзума које је било доминантан облик истраживања до развоја савремене науке. Сматра се да је природна филозофија претеча природних наука. Почев од Аристотела, па све до 19. века, термин "природна филозофија" је био општи термин који се користио да опише праксу проучавања природе. Тек је у 19. веку сам појам "наука" добио своје данашње значњење са новим терминима као што су "биологија" и "биолог", "физика" и "физичар". Књига Исака Њутна Philosophiae Naturalis Principia Mathematica 1687, чији ...

                                               

Кинеска филозофија

Кинеска филозофија развијала се кроз четири периода: класични, неодаоистички и будистички, неокофуцијански и савремени. У класичном периоду, главни концепти су се заснивали на појмовима дао, де, жен, ји и космичким елементима јин и јанг. Свака школа је имала своје виђење даоа, али најутицајније је било Конфуцијево и Лао Цеово. Према Конфуцијевом учењу, дао представља пут човека, древних краљева и мудраца и врлине. Лао Це дао види као пут природе. Његов концепт је био јединствен и касније је прерастао у посебан правац – даоизам. За све традиционалне школе, дао је поседовао два аспекта јин и ...

                                               

Античка филозофија

Античка филозофија обухвата филозофска мишљења и системе који су се развили на широком медитеранском простору прожетом античком грчком и римском културом у периоду од 7. века старе ере до пропасти античког света почетком 6. века нове ере. Култура античке Грчке зачетник је и западноверопске културе. На том се географском подручју први пут у историји издваја филозофско-научни облик мишљења из религиозно-фантастичнога. Карактеристика старе оријенталне културе била је уклопљеност одређеног степена научног мишљења, до којег су стари оријентални народи доспели, у религиозно-фантастични облик миш ...

                                               

Филозофија историје

Филозофија историје је филозофска студија људске историје и покушаја њеног биљежења и интерпретације. Историја у већини модерних европских језика има два примарна значења. Прво се односи на временски ограничену прогресију историјских дешавања, дилатирану на скалу цјелокупног човјечанства. Друго се односи на историју као дисциплину или методолошко и систематско истраживање историје, путем које се стиче сазнање о прошлости човјечанства. Та два значења, такође имају своје посљедице у значењу филозофије историје, односно веома је битно која врста значења историје је узета као основа, или била ...

                                               

Амбиваленција

Амбивалентност је истовремено постојање у једној личности сасвим супротних емоција, тежњи и ставова у односу на неки објект. Амбиваленција, поред универзалног испољавања, нарочито је изражена у случајевима деловања јаких емоција. У случајевима патолошке амбиваленције, извесне особе су потпуно спутане у доношењу било какве самосталне одлуке и преузимању одговорности.

                                               

Egoizam

Egoizam je stanje prevelike samovažnosti, samoljublja i uzdizanja sebe. Egocentričnost je promatranje svega iz svoje perspektive. To je težnja pojedinca da sve stvari usmerava prema sebi, poimajući sebe kao "središte svemira", svoje ja kao jedinu stvarnost, a sve ostalo u odnosu na sebe. Egoizam često prate kompleks više vrednosti, mesijanski kompleks i kompleks Boga.

                                               

Еготизам

Еготизам је нагон за одржавањем и увећавањем себи наклоњеног погледа, а генерално одражава надувано мишљење о личним особинама и важности особе у питању. Често укључује интелектуално, физичко, социјално и друго прецењивање. Еготиста има преплављујући осећај централности ’себе’, то јест својих личних квалитета. Еготизам значи стављање себе у средиште свог света без забринутости за друге - укључујући оне "вољене” или који се сматрају "блискима”, у било којем другом смислу осим оног који субјективно одређује еготиста.

                                               

Епиктет

О његовом животу је веома мало познато. Зна се, да је био Епафродитов роб, који му је након смрти Нерона, због његових интелектуалних способности подарио слободу. После тога, био је ученик Гаја Мусонија Руфија лат. Gaius Musonius Rufus, римског филозофа и умјереног представника стоицизма. Касније, Епиктет постаје учитељ и заговорник стоицистичких постулата филозофије. Имао је више ученика. По наредби римског цара Домицијана, и Епиктет је 94. године, поред осталих филозофа и математичара, прогнан из Рима. Настањује се у Никополису на Епирусу, гдје оснива своју филозофску школу стоицизма. На ...

                                               

Епикурејство

Епикурејство је систем филозофије који је створио Епикур, последњи антички филозоф. Епикур је основао школу у једном од атинских вртова, која је врло брзо добила име Епикуров врт, а епикурејци "филозофи из врта". Епикур филозофију схвата као делатност која истраживањима и размишљањима помаже у остваривању среће у животу. Етика је врхунац филозофирања, а логика и физика су само средства да се пронађе смисао живота. Две основне карактеристике Епикурове филозофије су атомизам и хедонизам.

                                               

Етика

Етика или морална филозофија је грана филозофије који обухвата систематизацију, одбрану и препоручивање концепата исправног и погрешног понашања. Термин етика је изведен из античких грчких речи ἠθικός и ἦθος са значењем навика, обичај. Етика заједно са естетиком спада у заједничку област филозофије која се назива аксиологија или теорија вредности. Она се бави изучавањем морала и појмовима доброг и исправног. Свака етичка теорија садржи бар две компоненте – теорије: ону која одређује шта је добро или вредно и она која одређује шта је исправно. Етичка дилема је ситуација до које долази када ...

                                               

Идеал (етика)

Идеал је највиши стандард, мера савршенства и потпуности. Идеал је замисао или представа максималне вредности, савршенства, најпожељнијег стања ствари, којем се непрестано тежи, али се никада у потпуности не достиже. У Фројдовој психоанализи, то је идеални Его, у Адлеровој индивидуалној психологији, идеја водиља или највиши циљ којем се стреми и који даје јединство личности; у Јунговој комплексној психологији, Сопство као крајњи циљ индивидуације, а у Масловљевој, стање самоактуализације. Од личности, њеног образовања и искуства зависи ком ће идеалу тежити. Идеално је оно што задовољава на ...

                                               

Мизантропија

Мизантропија је општа мржња, непријатељство, неповерење или презир према људској врсти или људској природи. Мизантроп је неко ко има такве погледе или осећања. Порекло речи је од грчких речи μισος и θνθρωπος. Стање се често брка са асоцијалношћу.

                                               

Нихилизам

 Нихилизам филозофско је уверење да ништа у реалности не постоји или да се ништа не може поуздано спознати. У етици се нихилизам јавља као тврдња да нема објективног критеријума морала. Нихилизам се може испољавати и кроз порицање вредности било које или свих социјалних структура, власти и закона, норми вредности и моралних принципа. Оваква оријентација може водити ка насиљу и тероризму према успостављеном систему али може резултовати и пасивним отпором свему, без икаквих алтернатива на уму.

                                               

Оптимизам

Оптимизам је склоност да се очекује најбољи могући исход или ослања на оне аспекте дате ситуације који уливају највише наде. Оптимизам се такође дефинише као "испуњеност надом и уздање у будућност или успјешан исход нечега; склоност да се ствари посматрају повољно, са надом". Ријеч "оптимизам" је настала од латинске ријечи optimum, што значи "најбоље". Бити оптимистичан, у уобичајеном значењу, значи очекивати да ће одређена ситуација имати најбољи од могућих исхода. Ово се у психологији обично назива диспозициони оптимизам. Научници у својим истраживањима, међутим, користе овај израз у зав ...

                                               

Осећање кривице

Осећање кривице је непријатно осећање које се јавља када се стварно или само у мислима прекрши нека морална норма. Представља субјективну, болну оцену тог догађаја као морално неисправног, а себе самог као недостојног или грешног. Осећање кривице има улогу моћног унутрашњег регулатора моралног понашања људи. Несвесно осећање кривице манифестује се као потреба за казном, неуроза судбине, морални мазохизам, меланхолија.

                                               

Отуђење

Отуђење или алијенација је кључни појам у филозофији Хегела, Фојербаха, Карла Марксаа, и каснијих филозофа идеалистичке и марксистичке традиције. Оно означава стање човека у којем његова дела, производи или идеје постају супротстављена моћ која га потчињава, њему страна и независна од његове делатности и егзистенције. У најширем смислу, отуђење је нешто одвојено од или страно нечем другом. У филозофији се говори о отуђењу човека од његове сопствене природе и од друштва. Такође, мисао може бити отуђена од стварности уколико је неадекватно одражава, а радник отуђен од резултата свог рада уко ...

                                               

Песимизам

Песимизам је мрачно схватање и гледање, филозофско учење по којем је овај свет и све у њему најгоре што може бити, сва стварност невредна и бесмислена, или пак само порицање воље за животом, предавање резигнацији или храбрости без илузија. У филозофији су његови типични представници Шопенхауер и Хартман; у религији је заступљен у будизму; у поезији Бајрон, Михаил Љермонтов и др.

                                               

Проблем личног идентитета

У филозофији, проблем личног идентитета бави се начином на који је неко у стању идентификовати једну особу у одређеном временском интервалу. Питања која се постављају јесу шта је оно што сачињава идентитет једне особе и шта је оно што је чини истом у различитим временским периодима. У савременој метафизици, ствар личног идентитета назива се дијахроним проблемом личног идентитета. Синхрони проблем се односи на питање које особине и особине карактеришу човека у датом тренутку. Аналитичка и континентална филозофија распитују се о природи идентитета. Континентална филозофија се бави концептуал ...

                                               

Слободна воља

Слободна воља филозофски и теолошки је концепт према коме свака особа има слободу да сама одлучује о својим поступцима. Другим речима, индивидуа слободно одлучује и бира своје поступке и начин поступања. Насупрот овом концепту постављају се концепти, између осталих, детерминизма, према којем је слобода ограничена природним факторима, и фатализма, према којем је слобода ограничена натприродним факторима. Синтагма "слободна воља” има религијске, етичке и научне импликације: У етици је овај концепт темељ без кога човек не би могао бити одговоран за своје поступке, У религији је слободна воља ...

                                               

Stoicizam

Stoicizam jeste pravac antičke filozofije popularan od 4. do 2. veka p. n. e., posebno medu obrazovanom elitom antičke Grčke i Rimskog carstva. Stoicizam je izveden iz kinizma i deli se na staru, srednju i novu stoičku školu. Osnivač ovog pravca je grčki filozof Zenon 333 - 264. p. n. e., iz današnje Larnake. Ostali predstavnici su: Hrizip, Seneka, Epiktet i car Marko Aurelije. Stoici su se organizovali u Atini oko 310. pne. i objasnili kako je svet satkan u skladu sa zakonima logike, fizike i etike. Tvrdili su da svetom vlada logos svetski um, sudbina i zbog toga je sve odredeno. Centraln ...

                                               

Танатофобија

Танатофобија је патолошки страх од смрти иначе телесно здраве особе код које не постоје назнаке било какве опасности, а поготову не опасности са смртним исходом.

                                               

Тао

За остала значења види Тао вишезначна одредница Тао дословно значи Пут, а у кинеској филозофији означава законитост свемира, којим се по унутрашњој нужди креће свако светско збивање. Овај принцип могу разумети само појединци чији је живот усаглашен са основним принципима природе. Тао је основно начело таоизма и један од темељних појмова кинеске филозофије. За разне кинеске филозофске школе заједничка је теорија по којој кад развој неке ствари стигне до крајности, долази до преокрета у другу крајност. То је једна од главних теза Лао Цеове филозофије, а такође и Књиге промена. Појам тао је с ...

                                               

Теорија апсурда

Теорија апсурда или апсурдизам односи се на човекову тежњу ка јасноћи и смислу у свету који је бесмислен, хаотичан и ирационалан, услед чега настаје апсурд. Појединачно, ни човек ни свет не изазивају апсурд, већ он проистиче из њихове узајамне присутности. Као део филозофије, апсурдизам се бави и проблемом људског суочавања са апсурдом, онда када га човек постане свестан. Писац и филозоф Албер Ками тврдио је да појединац треба да прихвати апсурд људског постојања док у исто време пркосно наставља да трага за смислом. Апсурдизам је уско повезан са егзистенцијализмом и нихилизмом. Корене вуч ...

                                               

Бакминстер Фулер

Ричард Бакминстер "Баки" Фулер, амерички архитекта, дизајнер, филозоф, проналазач и писац. Написао је двадесет и осам књига, у којима је износио своје идеје и погледе на свет. Био је заокупљен егзистенцијалним питањима и начинима побољшања квалитета живота. Много пута је пропутовао свет и одржао многобројна предавања. Његови изуми из подручја архитектуре и дизајна, често су били испред свог времена. Фуллер је развио бројне проналаске, углавном архитектонске дизајне, и популаризовао надалеко познату геодетску куполу; молекуле угљеника познате као фулерени научници су касније именовали због ...

                                               

Хуманизам

Хуманизам је филозофски став који наглашава вредност и деловање људских бића, појединачно и колективно. Значење појма хуманизма варирало је у складу са узастопним интелектуалним покретима који су се идентификовали са њим. Уопштено, хуманизам се односи на перспективу која афирмише неки појам људске слободе и напретка. На човечанство гледа као на одговорно за промовисање развоја, заговара једнако и урођено достојанство свих људских бића и наглашава бригу за људска бића, друга жива бића и животну средину. У савремено време, хуманистички покрети су обично нерелигиозни покрети повезани са начел ...

                                               

Tajna (knjiga)

Tajna je najprodavanija knjiga o samopomoći Ronde Bern iz 2006. godine, zasnovana na ranijem filmu pod istim imenom. Zasnovana je na pseudonauci. Zakonu privlačenja koji tvrdi da misli mogu direktno da promene svet. Knjiga je prodata u 20 miliona primeraka širom sveta i prevedena je na 50 jezika.