Топ-100
Back

ⓘ Милић Радовановић Младен



                                     

ⓘ Милић Радовановић Младен

Рођен је 25. септембра 1920. године у селу Винча, код Тополе. Након завршене гимназије, уписао је у Београду Медицински факултет. Током студија повезао се са револуционарним студентским покретом и био активан у његовом деловању на Београдском универзитету. Као активан члан студентског покрета 1940. године је постао члан Комунистичке партије Југославије КПЈ.

Након окупације Краљевине Југославије, априла 1941. године Младен се вратио у родни крај, где је од јула 1941. године активно учествовао у организовању устанка. Када је формиран Први шумадијски партизански одред постао је његов борац и учествовао је у свим борбама Одреда на територији Шумадије. На почетку Прве непријатељске офанзиве, Немци су 2. септембра 1941. године извршили претрес његове куће у којој су открили технику Окружног комитета СКОЈ-а. Након тога су запалили кућу, а његовог оца Милутина и техничара Јосипа Шнерсона, који је радио у техници, су убили и њихова тела бацили у пламен куће. Том приликом био је рањен Младенов брат који је касније погинуо као партизански борац у Босни, док су му мајка и сестра одведене у логор.

Када се главнина партизанских снага повукла у Санџак, новембра 1941. године, Младен је с групом бораца остао на терену Шумадије с циљем да ради на даљем организовању ослободилачке борбе. Као политички радник он је радио на подизању морала код преосталих партизанских група и уливајући веру у поновни долазак јачих партизанских снага у Шумадију. Пробијајући се кроу шумадијска села у веома тешким условима, када су окупаторске и квинслишке снаге сваку наклоњеност према Народноослободилачком покрету НОП кажњавале смрћу. Младен је склањао испред непријатљеских потера преживеле борце и много је допринео да се сачува доста бораца и партијских активиста.

Већ у пролеће 1942. године поново су се чуле партизанске пушке у Шумадији. Исте године Младен је постао члан Окружног комитета КПЈ и секретар Окружног комитета СКОЈ-за Крагујевачки округ. Током 1942. и 1943. године активно је радио на стварању нови и обнављању старих партијских и скојевских организација. Под његовим руководство почео је да излази и омладински лист, који је позивао на мобилизацију омладине у борбу против окупатора. Јула 1943. доживео је тешку породичну трагедију јер су му четници поново запалили кућу и заклали мајку Станицу и сестру Десанку.

Погинуо је 10. фебруара 1944. године у селу Врбици, код Аранђеловца, у борби против припадника Српске државне страже.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 5. јула 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Његово име носи једна улица у Крагујевцу. Године 1971. испред Виноградареве куће у Тополи, у којој се тада налазио Музеј "Топола у Народноослободилачком рату”, постављен је споменик "Камени букет”, рад вајара Милије Глишића који представља четири камене бисте, односно главе израђене у мермеру. То су бисте четири народна хероја из тополског краја - Даринке Радовић, Софије Ристић, Милана Благојевића Шпанца и Милића Радовановића. Такође његово име носио је и средњошколски центар у Тополи, данас Средња школа "Краљ Петар Први”, испред чије зграде му је 1970. године постављена бронзана биста, рад вајара Стеван Боднарова.

Free and no ads
no need to download or install

Pino - logical board game which is based on tactics and strategy. In general this is a remix of chess, checkers and corners. The game develops imagination, concentration, teaches how to solve tasks, plan their own actions and of course to think logically. It does not matter how much pieces you have, the main thing is how they are placement!

online intellectual game →