Топ-100
Back

ⓘ Проституција у окупираној Србији (1941—1944)



Проституција у окупираној Србији (1941-1944)
                                     

ⓘ Проституција у окупираној Србији (1941-1944)

Проституција у окупираној Србији била је, од стране немачких окупационих власти, легализован облика пружања сексуалних услуга у периоду од 1941 - 1944, за новац или другу материјалну надокнаду. Као облик бављења "најстаријим занатом на свету” била је законски прописана и озваничена, а полицијским и превентивномедицинским мерама строго контролисана.

Осим легалне проституције постојало је и више облика маргиналног понашања, које се може подвести и под нелегални облик проституције, или одржавања интимних веза са окупатором, ван за то регистрованих објеката бордела, кафанама, приватним кућама итд. Тако су "рат и окупација умањивали границе између проститутки и других жена."

На територијама са строгим режимом окупације, какава је била Србија под нацистима, интимне везе са окупатором имале су нарочиту тежину пошто су биле повезане са спровођењем расне политике, и зато су немачке власти сугерисале својим војницима да примарно остварују полне контакте са проституткама, чиме су стварали повољне услове за развој овог "насјтаријег заната на свету”.

                                     

1. Историјске околности

По освајању Србије у муњевитом априлском рату 1941. године, нацистички окупациони режими покушао је да овлада окупираном територијом углавном ослањајући се: са једне стране на традиционалне, конзервативне, антикомунистички снаге, које иако су наглашавале патријархалне вредности и подстицале култ материнства и сексуалног конзервативизма, са друге стране су ослањајући се на феминистички наступ и омаловажавале окупирани народ и кроз сексуалну експлоатацију, што је био је у колизији са моралом жена, којима је окупација наметала нове "изазове и дужности”.

Потреба запошљавања и појачаног ангажовања жена у погледу запошљавања, снабдевања и старања о породици захтевала је значајну активност жена које су услед одсуства мужева због одвођења у заробљеништво илогоре или губитка брачног друга у бомбаровању, репресалијама и одмаздама, самостално доносиле одлуке и водиле бригу о себи и породици. Окупација је повећала независност жена које су постале економски и емотивно јако рањиве, и у тим условима натеране да постану самопоузданије и преузму традиционалне мушке улоге.

Новонастала општа немаштина и морално посрнуће у многим сферама живота које је рат донео утицали су и на огроман пораст проституције. А жене које су саме себе издржавале и нису имале помоћ средине и родбине, често нису имале другог избора него да се окрену проституцији, понекад и у страху од реакције немачких окупационих снага на одбијање њихових понуда за ступање у интимне односе. Тај страх од одбијања понуде објешњава једна од првих жена која је ангажована у јавној кући за немачке војнике у Смедеревској Паланци, која је након обраћања немачким органима за добијање посла, добила понуду да прихвати проституцију. Свој пристанак она је објаснила речима: Ми нисмо имале куд, већ смо пристале.

Проституција је код појединих жена била је и производ тешке површности и лакомислености. али и облик бекства из тмурне ратне свакодневице Неким женама, другојачијих моралних схватања, окупација је донела и осећај да су нестале раније норме понашања и владања, што ох додатно мотивисало да ступалају у интимне везе са окупаторским војницима, чак и наочиглед супруга и осталих укућана.

Тако је рат, немаштина и присуство страних војника на простору Србије утицало на кидање обруча грађанских обзира и морала, што је било и очекивано у јавности већ на самом почетку окупације Србије у Другом светском рату, једним делом и због сећања на понашање појединих жена у окупираној Србији током Првог светског рата, са истим тим окупатором.

У Новом Саду је постојала легална проституција пре Другог светског рата, до 1934. године, када је забрањена.

                                     

2. Оснивање јавних кућа за немачке официре

Имајући у виду да је и пре почетка окупације у Србији владала проституција, не чуди што је присуство немачких војника у њеним градовима повећало потражњу за услугама кафана и других локала у којима су и пре рата држане проститутке, и утицало на пораст сексуалног насиља међу војницима вермахта. Увидевши, пораст насилног понашање својих војника, немачка војна команда покушавала да ограничи сексуално насиље војника, и сачува углед и тадашњем миту о "културним Немцима”, нарочито током првих дана окупације, пропагирала је и охрабривала војнике да контакте остварују првенствено само са проституткама, над којима је одмах успоставили здравствени надзор.

Све вежа потражња за проституткама у већим центрима Србије убрзо је резултовала оснивањем посебних јавних кућа, намењених искључиво немачким војницима. Тако се сазнаје, према извештају др Милоша Секулића емигрантској влади.да је у Косовској улици у Београду отворена јавна кућа са 300 жена и девојака, намењена искључиво немачким војницима и под сталном лекарском контролом. Насупрот овој претераној процени, постоје и ови подаци:

  • Бордел Вермахта - отворен је и у Пожаревцу, где је у једном локалу било одвојено седам проститутки само за немачке војнике.
  • Бордел Вермахта - постојала су и у Ваљеву и Смедеревској Паланци. Ове јавна кућа за немачке војнике имале су мали броје проститутки које су се често смењивале.
  • У Босанској улици у Београду - евидентирано је 13 углавном јако младих девојака које су радиле у овој јавној кући за немачке официре
  • У улици Мајке Јевросиме - према попису из децембру 1941. функционисала је јавна кућа за немачке војнике у којој се у том периоду налазило 15 проститутки. У једном каснијем попису забележено је 40 жена које су радиле у овој јавној кући.

Проститутке су по градовима у унутрашњости Србије углавном радиле у кафанама и често су уживале заштиту немачких војника којима су пружале услуге. Услед тога биле су у значајној предности када су долазиле у сукоб са околином због њиховог неморала и колаборационизма.

                                     

3. Ширење полних болести и здравствени надзор проститутки

Подручје Србије немачке власти третирале су као ризично подручје са великим бројем људи оболелих од полних болести и у том смислу Србија је подвргнута строгој санитарној контроли. Немачки органи су посебно строго водили рачуна о здравственом стању војника, али и радника на принудном раду. На строжи здравствени надфзор потстакла их је чињеница, да када су хтели да за потребе радника у Костолцу отворе бордел, накнадним пртегледом констатовали је да од 200 жена запослених у костолачком логору треба отпустити 165 због полних болести, изазваних честим ступањем у сексуалне односе, чиме шириле заразу.

Проститутке су добиле посебне књижице и биле су обавезне да се три пута недељно јављају на лекарски преглед. Забрањена је нелегална проституција, као и подвођење и изнајмљивање соба у сврху проституције.

Санитетска полиција је била задужена за санитетски надзор над проституткама у погледу њихових исправа, здравља и хигијенских услова у становима.

У циљу регулисања проституције и спречавања заразе комесар Министарства социјалне политике и народног здравља донео је 2. јуна 1941. "Правилник о сузбијању полних болести и проналажењу и надзору над проституцијом" по коме је услов за обављање проституције било телесно и душевно здравље, пре свега одсуство полних и других заразних болести. Правилником је било предвиђено:

да проститутке два пута недељно обављају лекарски преглед. Између осталог проституткама је било забрањено да се скупљају на јавним и отвореним местима, да примају код себе незреле и несамосталне младиће, да примамљују мушкарце речима или знацима; да се на јавним местима раскалашно и непристојно понашају, да станују више од две у једном стану, да станују у зградама где су кафане, гостионице или хотели, да станују код мушкараца-самаца, у згради или дворишту где има малолетне чељади

Месец дана касније донета је и "Уредба о допунама и изменама закона о сузбијању полних болести од 28. марта 1934. године" која је обавезивала све оболеле од полних болести да се подвргну лечењу и забрањивала им полни сношај и ступање у брак. По оовој Уредби локалним властима је издато наређено да хитно предузимају лечење венерично оболелих жена, а не да их прогоне, што је иначе била честа пракса.

О раширености полних болести сведоче и подаци изнети на предавању др Милана Нешковића на Коларчевом народном универзитету који је између осталог истакао

. да је на Трећем кожно-венеричном одељењу Опште државне болнице, намењеном за принудно лечење болесних и посрнулих девојака, које је отворено у јуну 1941, за прве две године излечено око 1.000 болесних девојака.



                                     

4. Категорије проститутки

Према евиденцији Управа града Београда жене које су имале односе са немачким војницима смтране су проституткама и разврставане су у следеће категорије:

                                     

5. Последице

Ванбрачна рађања деце

Проституција је за собом остављала дубоке трагове. Осим жига средине, из веза са немачким војницима рађала су се и деца мада је о томе остало мало писаних података.

Жигосање најбилижих из непосредног окружења

Једна од последица је и та да су уз проститутке на списку груписане заједно са мајкама и кћерима, сестрам, другарицама или станодавкама и подстанаркама, са којима су наводно заједно спроводиле неморал. Оне су оптуживане да праве седељке и игранке са "највећим непријатељима Српства", што је у народу изазивало револт и претњу "да их чекају вешала” која су често и сликовно била представљена нпр. на једном о прогласу равногорског покрета.

Кажњавање јавним шишањем

Присилно шишање жена као казна због сарадње са окупатором или ступања са њим у интимне односе које је постојало у Србији и током Првог светског рата, настављено је и у Другом светском рату. Кажњавање жена шишањем примењивао је равногорски покрет у Србији још на почетку окупације у случајевима жена и девојака које су имале било какве везе са окупаторским војницима. Највећи број присилних шишања жена у окупираној Србији извршен је током 1943. и 1944. године, односно приближавањем краја окупације.

Репресалије у првим месецима слободе

Већина проститутки је по ослобођењу Србије интернирана је и тако изолована, по затворима и касарнама Народноослободилачке војске Југославије. Тако је у затвору у Ђушиној улици у Београду било смештено према сведочењу лекарке Јулке Мештеровић, начелнице санитета Команде града Београда, 500 - 600 проститутки. Оне су биле одвојене у посебна одељења овог затвора одређена на захтев Команде града Београда и совјетска команда у страху од ширења полних болести међу војницима.

Хапшење проститутки имало је два циља: њеихово кажњавање збок сарадње са окупатором и изолацију, јер су према сведочењу које је за магазин "Круг" пролећа 1999. године дао Милан Трешњић, некадашњи официр ОЗНА-е, после 20. октобра 1944. године, наводно у затеченим јавним кућама у Београд "локалне проституке опслуживале уместо дојучерашњих клијената, немачких војника, нове власти, партизанске и совјетске официре.”

Free and no ads
no need to download or install

Pino - logical board game which is based on tactics and strategy. In general this is a remix of chess, checkers and corners. The game develops imagination, concentration, teaches how to solve tasks, plan their own actions and of course to think logically. It does not matter how much pieces you have, the main thing is how they are placement!

online intellectual game →